Add new comment | Bolesti Zglobova
GeladrinkKliknite za besplatan poziv

  • Bosanski
  • Hrvatski
  • Serbian

GELADRINK PROIZVODE MOŽETE PORUČITI:

1) Putem Telefona:
+381 11 3610256
+381 11 2687066
+381 65 2706706
+381 65 3844469

2) Elektronski preko ovog sajta
3) U apotekama

 

Add new comment

Povrede ramena

Povreda ramena je česta pojava u svakodnevici. S obzirom na složenost anatomske strukture ramenog zgloba kao i na višestruke funkcije vratno-ramenog pojasa uzrok bola može biti višestruk.
Nije nam cilj da sa ovim tekstom zamenimo lekare već suprotno, želja nam je da vam skrenemo pažnju da se ne lečite sami i po savetu komšija i prijatelja već da lečenje prepustite stručnjacima.

Prvo što želim naglasiti je da uzrok bola u ramenu može biti posledica:

  1. vaših problema sa vratnim segmentom kičmenog stuba – cervicobrachialgiae ;
  2. zapaljenskih i nezapaljenskih promena na mekotkivnim strukturama ramenog pojasa – najčešće korišćen izraz za veliki   broj različitih kliničkih entiteta u ovom slučaju je PAHS ;
  3. povrede ramena su česte kako kod sportista tako i u svakodnevnom radu i životu

Funkcionalna anatomija ramenog pojasa

Koštanu strukturu ramenog zgloba čine tri kosti: lopatica ( scapula ), nadlaktična kost ( humerus ) i ključna kost ( clavicula ).

U funkcionalnom pogledu rame obrazuje pet funkcionalnih zglobova sinergijskog delovanja i to :

  • sternoklavicularni zglob,
  • acromioclavicularni zglob,
  • subacromijalni zglob,
  • scapulotoracalni zglob i
  • glenohumeralni zglob.

Složenu strukturu dopunjuju pasivni stabilizatori ramenog zgloba. To su fibrozno tkivne strukture čija funkcija zavisi od tipa tj. bazičnog kvaliteta njihovog tkiva kao i od položaja samog ramena u prostoru.

U pasivne stabilizatore ubrajamo :  labrum glenoidale,  zglobna kapsula,  glenohumeralni ligamenti,  korakohumeralni ligamenti  i  tetiva m. subscapularisa.

Složenu strukturu ramenog pojasa zaokružuju aktivni stabilizatori zgloba ramena.

Povrede ramena

Kod svih oblika povrede ramena prva funkcija koja se gubi je nemogućnost nošenja tereta. To je najmanje bitna i istovremeno najprostija funkcija.

Hronične povrede mekih tkiva ramena

Povreda ramena koja je karakteristična za plivače po tom sportu je i dobila naziv plivačko rame . U suštini radi se o istegnuću, ili maloj naprslini supra-spinalnog mišića.
Istovremeno dolazi do istegnuća  tetiva i kapsule koja okružuje rame ( ili naprsnuća rotatora isprepletane grupe mišića uključujući i supraspinalni mišić tj naprsnuća mišića rotatorne manžete ) i daje mu stabilnost na kuglastom zglobu.

Uz  plivanje i vaterpolo, plivačko rame se javlja kod košarkaša, rukometaša, tenisera, ragbista, a često ga srećemo u formi profesionalnog oboljenja kod zidara, slikara, radnika koji se bave specifičnim fabričkim poslovima kao i pri obavljanju radova u kući ( primer – trešenje tepiha i sl. ).

Klinička slika ( sindrom prenaprezanja ) je karakteristično po tom što prolazi kroz nekoliko Twin Spin ar ocksa ett maste for alla som alskar den klassiska casinokanslan som spelautomater gratis kan ge. faza.

  1. faza – bolnost posle napora
  2. faza – bolnost na početku zagrevanja, gubi se tokom igre i ponovo se javlja kod zamora
  3. faza – bolnost i u miru i u naporu
  4. faza – bolnost u mirovanju.

Lečenje podrazumeva:

  • odmor ( mirovanje ),
  • primenu fizikalnih tretmana,
  • primenu NSAIL ( nesteroidnih antiinflamatornih lekova ) i
  • analgoantireumatika.

Dobre efekte daje i  infiltracija lekova u bolno rame ( putem injekcije, elektorforezom, sonoforezom, ... ).

Drugi sindrom ( sindrom posezanja ) koji lekari izdvajaju kad se govori o povredi ramena se javlja kod povrede rotatora sa pojavom otoka i jakim bolom.
Bol je naročito izražen noću u gornjem i prednjem delu ramena. Slabost i bol pri pružanju ruke napred ili na gore, ograničen pokret ramena naročito kada se ruka drži u stranu.

Akutne povrede mekih tkiva ramena

Najčešće akutne povrede mekih tkiva ramena su povrede mišića i tetiva.
Akutne povrede mišića ramena su muskulotendinozne povrede ramena sportista.
Najčešće dolazi do povreda sledećih mišića:  m. deltoideusa, m. tricepsa, m. pecctoralisa majora i tetive m. trapeziusa.

Povreda je uglavnom posledica direknog udarca ili naglog pokreta istezanja pri mehanizmu bacanja.
Specifičnosti povrede svakog od navedenih mišića nećemo opisivati. Navešću samo jedan podatak kao podsetnik.

Ove povrede su češće kod sportista sa posturalnim deformitetom ( prisutnost skolioza ili ispravljenih fizioloških krivina kičmenog stuba i sl. ).
Statički položaj tela izaziva jače trošenje mišića i ligamenata i tokom vremena nastaju povrede.
Na ovaj detalj skrećem pažnju da bi se shvatio značaj preventivnih pregleda školske i predškolske dece i stanja njihove kičme.

Lečenje je primarno konzervativno – mirovanje uz primenu fizikalnih terapija i lokalnu aplikaciju NSAIL ( nesteroidni antiinflamatorni lijekovi ). Kod jakog bola se daju i analgetici per os.

Luksacija ramena  

Iščašenje ramena je stanje kad kost nadlaktice (humerus) izleti iz zgloba i nađe se obično ispred  ili ispod ramena.
U tom slučaju ligamenti i ostala vezivna tkiva su istegnuta, ili pokidana, a ponekad dolazi do povrede nerava i krvnih sudova ramena, što izaziva utrnulost šake i gubitak cirkulacije u ruci.

Povreda nastaje padom na ispruženu šaku ili ruku, direktan pad ili udarac u rame, ili nasilno savijanje ruke preko glave.
Najčešće se javlja kod borilačkih i kontaktnih sportova. Kliničkom slikom dominira jak bol, ograničena pokretljivost ramena, otok i podliv zbog unutrašnjeg krvarenja.

Naglasio bih još nekoliko stvari. Luksacija može imati akutnu i hroničnu etiologiju.
O hroničnoj  etiologiji govorimo kroz prizmu praktičnog iskustva. Praktično iskustvo nam govori da jednom iščašeno rame uvek ostaje iščašeno rame.

Zbog toga je neophodno voditi računa da se konstantno treba raditi na jačanju mišića ramenog pojasa ( kako nakon povrede tako i u smislu prevencije ) kako bi se stabilizovale ligamentarne i tetivne veze.
Kod sportista nestabilost ramenog pojasa uglavnom se odnosi  na glenohumeralni i akromioklavikularni zglob, a retko i sternoklavikularni zglob.

O specifičnostima nastanka povrede svakog pojedinog zgloba i njihovih lečenja sad nećemo govoriti.
Ono što je bitno razumeti je:  BEZ  DOBRE  DIJAGNOZE  NE  TREBA  OČEKIVATI  DOBRO  LEČENJE.

Dijagnozu postavlja lekar uz pomoć fizikalnog pregleda i dijagnostičkih procedura  kao što su  radiografski snimak ( RTG ramenog zgloba ), ehosonografsko ( UZ ) snimanje mekih tkiva zgloba, magntna rezonansa ( MR )  i arteriografijom ramena.

Terapija je dominantno konzervativna. Hiruška intervencija se radi samo u izuzetnim slučajevima.

RAZMISLITE :  RAME  VAM  " ISKAČE ", NEMA VEZE.  VRAĆA VAM GA U FUNKCIJU NEKI PRIUČENI MASER ILI TERAPEUT NA OSNOVU ZNANJA STEČENIH PRI ČITANJU BLOGOVA. DA LI ŽELITE  TAKVO  LEČENJE?
Molim vas da vam ovaj tekst pomogne da se ne lečite na pogrešan način i od strane nestručnih pojedinaca.

Predstavljeni su sa devet mišića koji preko ovog zgloba prelaze uz dva mišića ( m. deltoideus  i  m. pectoralis major ) koji se  funkcionalno razlikuju.

Sveukupan broj mišića koji učestvuju u aktivnoj kontroli ramenog zgloba je  dvanaest. Njihova je osnovna uloga izvođenje pokreta u svim pravcima kao i zaštita pasivnih struktura zgloba.

Kako sam ovaj tekst posvetio povredama ramena skrenuću pažnju na još par podataka iz anatomije samog zgloba.

Mišići koji čine sastavni deo ramenog zgloba se dele na:  površne,  duboke  i periferne mišiće.

  1. Površni mišići su : tri snopa mišića deltoideusa ( a funkcija im je elevacija ramenog zgloba ), a pomažu im i    m. pectoralis major,  m. coracobrahijalis  i  m. biceps brahi.
  2. Duboku grupu mišića čine:  m. supraspinatus,  m. infraspinatus,  m. teres major i  m. subscapularis.  Osnovna funkcija im je da skreću glavicu humerusa prilikom podizanja ruke.
  3. Periferni mišići ramena pružaju se od grudnog koša do humerusa (m. pectoralis major i m. latissimus dorsii).  Ovi mišići se sastoje od dugih niti, što omugućuje brzu i snažnu ekstenziju ruke iz podignute pozicije.

Složenost ramenog zgloba se ogleda i u sledećim elementima.
Akromijalni luk grade dve anatomske strukture i to acromion i fibrozni produžeci processusa coracoideusa ligamenta coracoideuma.

Veličina prostora kod normalnih ljudi iznosi između 7 i 14 mm.
U ovom koštanom međuprostoru smeštena je tetiva m. supraspinatusa koja klizi između dva koštana masiva, što predstavlja jedinstveni primer u artrologiji ( u slobodnom prevodu: nauka o zglobovima ).

Pokreti u ramenom pojasu

Po broju i različitosti pokreta rameni zglob je najsloženiji zglob u ljudskom tijelu.
Pokreti ramenog zgloba su određeni oblikom zglobnih tela tj. koštano hrskavičavih struktura od kojih je građen ovaj zglob ( naveli smo ih u anatomskom opisu)

Sam zglob predstavlja interakciju četiri bazična pokreta i to:

  • elevacija ( fleksija i abdukcija ),
  • rotacija ( spoljašnja i unutrašnja ),
  • horizontalna fleksija i ekstenzija i
  • forsirane depresije ( ekstenzija iz fleksije ili vertikalna abdukcija i abdukcija ).

Da bi se shvatio mehanizam povrede ramena neophodno je poznavati i pojedine sportove i specifičnosti koje se vezane za njih.
Objasniću to na grupi bacačkih sportova : bacanje diska, kugle, koplja, kladiva i svim igrama sa loptom gde do izražaja dolazi biomehanički pristup bacanja ( rukomet, košarka, vaterpolo, ragbi ).

Pri bacanju razlikujemo četiri osnovne faze ( po Tullosu i Kingu ):

  • Inicijalni položaj,
  • Pripremna faza bacanja ili faza natezanja opruge,
  • Inicijalna akcija ubrzanja ili faza akceleracije,
  • Faza posle bacanja ili faza deceleracije.

U svakoj od navedenih faza pokreta u ramenu može doći do specifične povrede.
Zbog toga ćemo u daljem tekstu koroz pojedine primere objasniti kako tipove povrede tako i mogućnosti zaštite ali i lečenja povređenog ramena.

Nakon postavljene dijagnoze najčešći postupak lečenja je : repozicija zgloba i imobilizacija u trajanju od 3 nedelje.

Specifičnosti lečenja se vezuju za specifičnosti povrede pojedinih delova zgloba i stepen oštećenja.

U literaturi se mogu naći razne podele vezane za stepen oštećenja.

Evo jedne kao orijentir :
I stepen – bolno istezanje mekih struktura zgloba sa očuvanim integritetom,
II stepen – parcijalna ruptura ligamenata uz oštećenje u manjem obimu hrskavice i koštanih okrajaka uz ili bez subluksacije,
III stepen – potpuna ruptura svih ligamenata sa oštećenjem koštanih struktura kao i oštećenjem zglobne kapsule uz luksaciju zgloba.

Kod prva dva stepena povrede ramena nakon skidanja imobilizacije nastavlja se sa fizikalnim terapijama. Postimobilizacione kontrakture su pri tom glavni problem u lečenju.

Kod trećeg stepena povrede ramena najčešće je neophodan hirurški zahvat pre fizikalnih terapija. Vrhunski osposobljeni medicinski timovi sa opremom i znanjem u poslednje vreme postižu uspeh u lečenju trećeg stepena oštećenja ramenog zgloba i bez hirurškog zahvata.

 

Autor: Dr. Siniša Berić,
         spec. fizikalne medicine i rehabilitacije,
         381 (0 ) 65 5995789